Sklapanje kompjutera

Prije svega ovaj mali tutorial namijenjen je isključivo osobama koji ne znaju puno a imaju volju saznati. Takvi zasigurno postoje, a oni drugi neka slobodno preskoče ovaj članak. Tekst je istina nastao prije dosta vremena ali u principu suštinski se razlikuje samo u nijansama i modelima komponenti.

Šta vam je potrebno alata? Pa verovali ili ne samo jedan šrafciger, bilo krstasti sto je bolja varijanta ili običan. Ja koristim glinericu koja to više nije i pravo da vam kažem više od toga vam nikada neće ni trebati, ako izuzmemo otvaranje hard diska, što neznam kome bi palo na pamet ili čišćenje CD-ROM-ova ali to je već nešto drugo. Treba izbegavati namagnetisane šrafcigere ali u radu servisera takvi šrafcigeri nikada nisu napravili štetu... Druga stvar koja je važna je statički elektricitet, koji prirodno priozvodi vaše telo a koji može biti "smrtonosan" za razne čipove koje ćete preturiti preko ruku u toku sklapanja računara. Naime kada se uhvatite za kućište i držite par sekundi, a to nesvesno radite svaki put kada ga otvarate, statički elektricitet se izjednačava, onaj u vama i onaj u računaru. Kada skupite sve komponente koje vam trebaju a njih ima 15-aestak možete da sastavite računar. Računar koji smo mi sklapali i rasklapali je računar pisca ovih redova a konfiguracija je sledeća:

Procesor: AMD Athlon 2500+ Barton
Kuler: BOX
Ploča: ASUS A7N8X
Grafika: Eagle GeForce 4 MX420 64 MB DDR, TV-out
RAM: 1x256 DDR@400 MHz Kingston
Hard Disk: 40GB Maxtor, 7200rpm, 2MB
CD ROM: Samsung 52X
CD RW: LG 48X12X48
Monitor: Philips 17" 107E41
Modem: Conexant 56K
LAN Kartica: Integrisana
Kućište: IZI Tech 300W, P4, 4x5.25", 6x3.5", extra long, (BLUE)
Tastatura: A4 Tech KB-6, ps/2, ergonomic design US
Mi¹ A4 Tech 3D SWW-35, ps/2 (2+1 taster + scroll)
Flopi: Alps 3,5"

Pre nego što bilo šta počnete, ne bi bilo loše da prvo prekidač na napajanju (ako postoji, a većina kućišta ga ima) staviti na 0. Stavite ploču na neku ravnu podlogu, stavite na tu podlogu neku kutiju (najbolje onu koju ste dobili uz ploču) a izmedu ploče i kutije stavite sunđer (koji opet dobijate uz ploču). Uzmite procesor i stavite ga u Socket tako što ćete povući malu metalnu ili plastičnu polugicu na socketu.

Najverovatnije ćete osetiti mali otpor koji treba premostiti tako što ćete polugicu povući malo u stranu pa onda na gore. Kako ćete znati kako da postavite procesor, pa jednostavno samo malo obratite pažnju na raspored iglica sa donje strane procesora i na malu oznaku sa gornje strane u vidu obojenog trouglića (ćoška). Nakon postavljanja procesora u socket uzmite termalnu pastu i namažite je na procesor. Termalna pasta se ili nalazi već namazana na hladnjak kulera ili se uz kuler dobija malo paste u tubi ili kesici (ako je već namazana na kuler onda nema potrebe da je stavljate i na procesor). Ako mažete termalnu pastu na procesor onda pazite da namažete samo čip (u slučaju da imate Intel-ov procesor onda namažite tanak sloj paste na metalnu pločicu sa gornje strane) koji se nalazi u sredini a ne i okolne delove. Ako namažete usput i nešto više nemojte brinuti nećete napraviti nikakvu štetu.

Ukoliko niste dobili pastu, možete je kupiti za par evra, samo je potražite. Ako možete kupite tzv. srebrnu ali ako je nema i obična bela će poslužiti. Namažite procesor, tj. samo jezgro procesora kada je AMD u pitanju i stavite kuler. Namažite ga tako što ćete staviti malo paste na mali prst i razmazati je po jezgru. Stavljanje kulera na procesor je verovatno najteža stvar, bar fizički jer se ovom prilikom može oštetiti procesor. Kod Socketa A i ranijih Socketa prvo se jedno strana stavi na ona ili tri ili jedan rez i opruga se zategne tako što se stavi šrafciger u rupu i povuce na dole. Kod Pentiuma 4 i Socketa 478 je stvar dosta lakša, kuler se stavi na procesor, žljebovi ulegnu u plastiku koja je oko Socketa i još samo se poluge povuku i to je sve. Mogućnost da oštetite nešto je svedena na minimum. Na slikama možete videti kako se pravilnono montira kuler na AMD-ov procesor.

Sledi stavljanje memorije, to je lakši deo, samo stavite modul u ležište i malo ga pritisnete i polugice (one bele sa strane) pritisnete ravnomerno sa obe strane i modul će sam leći u podožje. Trebalo bi da se čuje klik, kada memorijski modul legne u podnožje.

Pre nego što ćemo staviti ploču u kućište, treba namestiti CD, HDD i flopi. Ne bi bilo loše staviti CD i HDD na različite IDE grane, naime CD usporava HDD ako su na istoj grani. Prema tome CD i HDD stavite da budu master. Postoje džamperi, na svakom IDE uređaju, pomoću kojih se podešava master, slave ili cable selection. Na samom uređaju obično postoji malo grafičko uputsvo kako treba džamperi da stoje. Neki hard diskovi kada stoje sami na IDE grani zahtevaju da se prekidač džampera skloni (Western Digital npr.). Ako imate više HDD i CD-ova jedan mora biti master a drugi slave. HDD bi trebalo staviti na primary (IDE 1) granu a CD-ove na secondary (IDE 2).

Ukoliko imate i rezač njega treba da stavite kao master da bi brže rezao diskove, mada je kod mene slave i ne primećujem neku drastičniju razliku. Kada stavljate flopi, uvijeni deo kabla kojim ga spajate sa pločom mora da bude na njemu a ovaj drugi je ostavljen za slučaj da imate dva flopija. Ako želite da uštedite malo mesta u kućištu, i tako poboljšate protok vazduha, možete iseći deo kabla koji ide prema ploči i ostaviti samo onaj uvijeni kraj i onaj njemu bliži. Što se tiče montiranja IDE kablova (to su oni trakasti kablovi), na HDD, CD/RW/DVD ili flopi (to je onaj manji trakasti kabl), tu morate obratiti pažnju na to da je crvenom bojom (najčešće) označena jedna ivica kabla.

Kod HDD i CD/RW/DVD uređaja ova crvena strana ide uvek do priključka za napajanje uređaja, a kod folpija je uvek okrenite obrnuto. Kada priključujete iste ove kablove na ploču onda obratite pažnju na mali zub na plastici na kraju kabla i njega uklapajte prema priključku na ploči. U slučaju da na plastici koja se nalazi na kraju kabla ne postoji zub onda pogledajte sa donje strane interfejsa kabla i videćete da je jedna od silnih rupica zatvorena, zatim pogledajte priključak na ploči i videćete da i tamo fali jedna iglica.

Na taj način ne postoji šansa da pogrešite. Što se tiče kablova za napajanje, kod HDD i CD/RW/DVD uređaja nema greške, na samo jedan način možete priključiti napajanje, ali obratite pažnju na flopi kod njega možete itekako pogrešiti, pa je najlakše da zapamtite da njega uvek priključujete suprotno od HDD i CD/RW/DVD uređaja, odnosno, kada ste priključili HDD i CD/RW/DVD uređaje primetićete sa koje strane je žuti kabl na napajanju, pa onda uzmite onaj manji kabl koji služi za napajanje flopija i okrenite ga suprotno. Ali sačekajte treba prvo da montirate ploču na lim koji se nalazi u kućištu pa tek onda da spajate kablovima sve ove uređaje, zasad je dovoljno što ste montirali HDD, CD/RW/DVD i flopi uređaje u kućište.

Kada ste sve do sada uradili uzmite limenu podlogu za matičnu ploču (ona se negde vadi, kao sto je ovde slučaj ili je statična pa se mora skidati napajanje) uzmite podloške, obično ih na ploči ima šest ( kod Full ATX formata 9) i ušrafite ih na podlogu, prema rasporedu rupica za zavrtnjeve koji se nalaze na ploči. Stavite ploču tako da se podlošci poklope sa rupama. Stavite zavrtnjeve u te rupe i zavijte, ali nemojte da preterujete da se ploča nebi oštetila. Kada ste to uradili sledi stavljanje podloge na kojoj je matična ploča u kućište.

U toku ove operacije može biti problema sa kulerom, posebno ako su ogromni, ali uz malo strpljenja i spretnosti i to će biti u redu. Samo pazite da ne oštetite nešto. Pošto smo to uradili, sledi priključivanje diodica na kućištu za power (zelena diodica) i hdd activity (crvena diodica), takođe ćete priključiti i speakerphone, reset swith, kao i power switch, tu morate pogledati uputstvo koje ste dobili uz ploču i konektore na kućištu.

Da bi računar proradio neohodno je da konentori za power budu dobro priključeni na ploču, sve ostalo je manje bitno. Ako ste pogrešili kod priključivanja nekog od navedenih kablića mije strašno, pokušajte ponovo nećete ništa pokvariti. Da vam pomognem uvek su crna i bela žica minus. Ovo ume da bude jako pipavo i samo strpljivo i polako. Sledi stavljanje IDE i flopi kablova na ploču, pazite koji je primarni a koji sekundarni IDE kabl i biće sve u redu.

Stavite sve moguće kartice (dobro, one koje imate) u slotove, posebno pazite na grafičke karte koje idu u AGP slot (to je onaj najgornji), on je najčešće obojen drugom bojom u odnosu na ostale. Ostale stavite u PCI (bele) slotove i ako imate neku ekzotiku u CNR i AMR slotove (obično su mali i tu se stavljaju modemi ili mrežne karte). Ubodite kabl za napajanja u ploču (onaj najveci), u CD i HDD uredaje (tzv. Molex) onaj srednji i mali (tzv. mini) u flopi. Sada sledi stavljanje napojnog kabla, koji iz mreže stavljate u kućište, povezivanje tastature i miša na PS/2 konekore, monitora na D-Sub, stavljanje prekidaca na napajanju (ukoliko ste ga stavili na 0) u 1.

Posle ovoga sledi sudbonosno, da li li će ova skalamerija proraditi, pritisnite Power na kućistu i probajte. Ako nešto ne radi, idite od koraka do koraka i proverite da li ste sve priključili kako treba. Ovaj tekst ćemo još dopuniti kako bi vam omogućili da lakše savladate sklapanje računara. Ovde nije naveden postupak odabira komponenti ali to je već druga priča.